Контролни задатак (Гласовне промене)

шести разред / А група

Име и презиме: __________________________       Одељење:_____________

1.                      Промени по падежима једнине и множине именицу ЂАК.

             

                Падеж                      једнина                  множина

                номинатив            __________          ___________

                генитив                  __________          ___________

                датив                      __________          ___________

                акузатив                __________          ___________

                вокатив                  __________          ___________

                инструментал       __________           ___________

                локатив                  __________           ___________

Која гласовна промена се врши у:

*вокативу једнине:   ___________________

*номинативу множине:   ___________________

2.                   Допуни реченицу!

Сибиларизација је гласовна промена у којој сугласници ________ (напиши какви су по месту творбе) ____________ прелазе у ________ (напиши какви су по месту творбе).

3.    Напиши правилно речи у загради!

(а) На изложби је било __________ (посетилац). Свим тим ___________ (посетилац) сликар се посебно захвалио.

(б) Не може се од најмлађих _________ (читалац) захтевати да разумеју све. Са свим __________ (читалац) сам се лично упознао.

4. Подвуци речи које су погрешно написане и напиши их правилно на црти поред.

(а) Ана је сад вишља од мене, иако смо прошле године били исте висине. ___________

(б) Нови наставник је још строжији од претходног. ___________

5. Напиши правилно глаголе који настају додавањем префикса ПОД-.

(а) под + шишати = ____________

(б) под + писати = ____________

(в) под + сећи = ____________

6. Повежи линијом реч и гласовну промену која је у њој извршена.

(а) косидба            прелазак Л у О

(б) стамбени         палатализација

(в) радила              ЈСПЗ

(г) поточић             ЈСПМТ

7. Заокружи реч у којој НЕ ДОЛАЗИ до губљења сугласника!

  руски, часна, безбедан, безвучан

8. Напиши компаратив придева:

(а) бесан __________

(б) редак __________

*Који суфикс се додаје за грађење компаратива? Додаје се суфикс ________ .

*Које се гласовне промене врше у овим примерима?  __________________________________________

9. Поред наведених облика речи напиши поступак којим настају и кој се гласовне промене врше у њима. Први пример је започет. Настави!

(а) тренинзи  -            тренинг + и = тренинги = тренинзи                   мења се Г у З                      сибиларизација

(б) грубљи -                _________________________________________________________________________

(в) прашак -                ___________________________________________________________________________

(г) врапци -                 _____________________________________________________________________________

(д) свешчица -           ________________________________________________________________________

10. Напиши које се три гласовне промене врше у речи ПРОНАЛАСЦИ.

______________________________________________________________________________________________

                            

 Контролни задатак (Гласовне промене)

шести разред / Б група

Име и презиме: _____________________      Одељење: _____________

1.                      Промени по падежима једнине и множине именицу МОМАК.

             

                Падеж                      једнина                  множина

                номинатив            __________          ___________

                генитив                  __________          ___________

                датив                      __________          ___________

                акузатив                __________          ___________

                вокатив                  __________          ___________

                инструментал       __________           ___________

                локатив                  __________           ___________

Која гласовна промена се врши у:

*номинативу множине:   ___________________

*генитиву множине:  __________________

2.                   Допуни реченицу!

Палатализација је гласовна промена у којој сугласници ________ (напиши какви су по месту творбе) ____________ прелазе у ________ (напиши какви су по месту творбе).

3.    Напиши правилно речи у загради!

(а) Одазвао се велики број __________ (давалац) крви. Разговарао сам са свим ___________ (давалац) крви о значају тог хуманог чина.

 (б) Не може се од најмлађих _________ (читалац) захтевати да разумеју све. Са свим __________ (читалац) сам се лично упознао.

4. Подвуци речи које су погрешно написане и напиши их правилно на црти поред.

        (а) Ове панталоне су тесније од оних које сам малочас пробала. ____________

 (б) Нови наставник је још строжији од претходног. ___________

5. Напиши правилно глаголе који настају додавањем префикса ПОД-.

(а) под + шишати = ____________

(б) под + писати = ____________

(в) под + сећи = ____________

6. Повежи линијом реч и гласовну промену која је у њој извршена.

(а) весела                          јотовање

(б) зелембаћ                    ЈСПМТ

(в) голупчић                      прелазак Л у О

(г) грање                           ЈСПЗ

7. Заокружи реч у којој НЕМА непостојаног А!

  бегунац, чистунац, мудрац, првенац, надимак

8. Напиши инструментал једнине именица:

(а) љубав   __________

(б) памет  __________

*Који суфикс се додаје за грађење инструментала? Додаје се суфикс ________ .

*Које се гласовне промене врше у овим примерима?  ______________________________________

9. Поред наведених облика речи напиши поступак којим настају и које се гласовне промене врше у њима. Први пример је започет. Настави!

(а) тањи - тан(ак) + ји = танји = тањи                                    НЈ у Њ                                   јотовање

(б) бурегџиница  ________________________________________________________________________

(в) ораси   _________________________________________________________________________

(г) рашчупати _________________________________________________________________________

(д) свешчица ________________________________________________________________________

10. Напиши које се три гласовне промене врше у речи НАПИЦИ.

_________________________________________________________________________________________

                            

Пишемо писмени задатак...

Пред вама су савети који ће вам помоћи да напишете писмени задатак:

1.    ГОВОРОМ ИЗРАЖАВАМО СВОЈЕ МИСЛИ, те је први услов за јасно и правилно писање – јасна и правилна мисао! Размислите како лако и брзо откуцате порукицу некоме, а колико се мучите да напишете неколико реченица на тему о којој не знате баш много. Зашто је тако?! Зато што лако пишемо о стварима које су нам познате. Због тога, када можете да бирате између неколико тема, увек изаберите ону о којој бисте имали највише да кажете.

2.    БЕЗ ДУГАЧКИХ РЕЧЕНИЦА! Мислим на реченице које започнете у једном реду а завршите након пет исписаних редова (и ко то прочита, док дође до краја – заборави шта је било на почетку). Немојте тежити да вам реченице звуче „накићено“, дубокоумно и сл., а да, у ствари, ништа не значе. Реченица треба да буде лепа, да има смисао, да се зна шта сте њом хтели да кажете.

3.    ПЛАН ПИСМЕНОГ РАДА: Знате да се писмени задатак састоји из три дела – увода, разраде и закључка. Сваки овај део чини засебан пасус у оквиру рада, с тим што у оквиру разраде можете имати неколико пасуса. Шта треба да садржи сваки од ових делова?

УВОД – у уводу би требало да кажете зашто сте се определили баш за ту тему, шта вас мотивише да о томе пишете или да дате општи приказ теме.

РАЗРАДА – у односу на то шта је тема, у разради можете да прикажете неки догађај (који сте наговестили у уводу), да испричате* како се то десило, због чега…или да детаљније опишете ситуацију, јунака, пријатеља, своја осећања и сл. Дакле, да разрадите вашу тему, дајући што више појединости, детаља, објашњења… На крају овог дела треба да дате разрешење догађаја (ако о догађају пишете) и које су последице свега. *Излагање може да буде хронолошко или ретроспективно.

ЗАКЉУЧАК – треба да садржи информацију о томе шта је било после тог догађаја (рецимо, коју сте поуку из свега извукли), да ли ћете то памтити и зашто, или зашто нешто волите или не волите (уколико сте описивали пролеће, зиму…), зашто вам се неко дело свидело или не…

Желимо вам успех у раду! 

Глас

Глас или фонема (грч. φωνήμα) најмања је језичка јединица. Сами гласови немају значење (осим неких заменица, предлога,узвика и везника: а, е, и, к, њ, о, с, у...), али мењају значење у склопу неких речи. Тако диференцијално својство може имати и почетна/иницијална (пад-рад), и средишња/медијална (ред-рад), али и завршна/финална фонема (рад-рат). Што се тиче самих разлика, то може бити звучност (рад-рат), мекоћа (чар-ћар), назалност (нос-лос) и друге акустичке особине.

Знакови у писању којима се обележавају гласови називају се слова или графеме. У стандардном српском језику има 30 гласова (фонема). Сваки глас има једно слово (графему), што значи да је српски правопис фонетски. Зато у њему постоји 30 слова.

Артикулација

Гласови се стварају у говорном апарату човека када ваздух који струји из плућа пролази кроз душник, грло, усну дупљу или носну шупљину. Пролазећи кроз душник, ваздух наилази на гласнице. Када су затегнуте, приликом проласка ваздушне струје, оне трепере и производе звук. Тако настају звучни гласови. Када су гласнице опуштене, ваздушна струја пролази не изазивајући њихово треперење. Тако настају безвучни гласови.

Гласови се формирају у усној дупљи и носној шупљини. Усна дупља је састављена из уста и ждрела (ждреона дупља), између којих се налази ресица. Ресица и меко непце затварају или отварају пут ваздушној струји кроз носну шупљину. У стварању гласова учествују још и усне и језик. Језик је најпокретљивији говорни орган.

Основни делови говорног апарата су:

·         плућа

·         душник и гркљан

·         гласне жице (гласнице)

·         ресица

·         усна дупља и носна шупљина

·         меко (задње) непце

·         тврдо (предње) непце

·         језик

·         усне

·         зуби

Подела гласова

Гласови у стандардном српском језику се деле на:

·         самогласнике (вокале): а, е, и, о, у

·         сугласнике (консонанте): б, в, г, д, ђ, ж, з, ј, к, л, љ, м, н, њ, п, р, с, т, ћ, ф, х, ц, ч, џ, ш

Самогласници су носиоци слога у речи. При њиховом изговору ваздушна струја слободно пролази, не наилазећи на препреке. Деле се према положају језика (и висински и хоризонтално). Сви су звучни (гласне жице трепере). Понекад глас р може бити носилац слога и тада се назива слоготворно р (тр-ча-ти, р-ва-ти се). Исту функцију, али у мањем броју случајева и то искључиво у лексици страног порекла, могу имати и друга два надзубна гласа — слоготворни л (Вл-та-ва, би-ци-кл) и н(Њу-тн, и-бн, и-дн).

Сугласници се деле на праве (консонанте) и неутралне (сонанте). Даље се деле и према звучности, месту и начину творбе. Обично се деле и према мекоћи. Наиме, сви гласови првобитног српског који се развио из прасловенског били су меки. Већина их је отврдла, сем појединих који су остали меки. Њих одликује артикулација при којој је језик приљубљенији уз непце него при изговору других предњонепчаних гласова. То је следећи скуп сугласника: Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ.

 Положај језика

Када се, при изговору самогласника, језик покреће хоризонтално, он може заузети предњи, средњи или задњи положај, а ако се језик покреће вертикално, може заузети високи, средњи или ниски положај.

	Предњи	Средњи	Задњи
Високи	И		У
Средњи	Е		О
Ниски		А

Звучност гласа

Према звучности, треперењу гласних жица, гласови се деле на звучне и безвучне.

Звучни сугласници су:	Б	Г	Д	Ђ	Ж	З	Џ
Безвучни сугласници су:	П	К	Т	Ћ	Ш	С	Ч	Ф	Х	Ц

Сугласници В, Ј, Р, Л, Љ, М, Н, Њ изразито су звучни. При њиховом изговору, као и при изговору самогласника, гласнице трепере, али се ипак ствара нека препрека. Ови гласови се називају гласници или сонанти.

Место творбе

Према месту изговора, сугласници српског стандарног језика су:

·         уснени (лабијали):

·         двоуснени (билабијали): П, Б, М

·         уснено-зубни (лабиодентали): В, Ф

·         предњојезички (коронали):

·         зубни (дентали): Т, Д, С, З, Ц

·         надзубни (алвеолари): Л, Р, Н

·         средњојезички (дорзали):

·         предњонепчани (палатали): Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ш, Ж, Ч, Џ

·         задњонепчани (велари): К, Г, Х

Начин творбе

Према начину изговора, сугласници српског стандардног језика су:^]

·         прави консонанти:

·         праскави (плозиви): П, Б, Т, Д, К, Г

·         сливени (африкати): Ц, Ч, Џ, Ћ, Ђ

·         струјни (фрикативи): С, З, Ш, Ж, Ф, Х

·         неутрални сонанти:

·         носни (назали): М, Н, Њ

·         бочни (латерали): Л, Љ

·         треперни (вибранти): Р

·         полувокали (апроксиманти): В, Ј

Дотатне особине

Дат је преглед додатних особина гласова стандардног српског језика:

·         збијеност/компакност: А, Њ, Љ, Ј, Г, К, Ж, Ш, Ђ, Ћ, Х, Џ, Ч

·         распршеност/дифузност: И, У, Р, Л, Н, М, В, Б, П, Д, Т, З, С, Ц, Ф

·         назалност: М, Н, Њ (сви други поседују особину названу оралност)

·         оштрина/акутност: И, Е, Н, Њ, Л, Љ, Р, Ј, Д, Т, З, С, Ж, Ш, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ц

·         пискавост/стридентност: В, Ж, Ш, З, С, Џ, Ч, Ц, Ф

·         непрекидност: А, Е, И, О, У, В, Ј, Л, Љ, З, С, Ж, Ш, Ф, Х.

·         прекидност: М, Н, Њ, Р, Б, П, Д, Т, Г, К, Џ, Ч, Ђ, Ћ, Ц.

·         мекоћа: Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ

Помоћне реченице

Ради лакшег памћења акустичких особина гласова, распрострањено је памћење помоћних реченица, у којима почетна слова сваке речи одговарају траженој групи гласова.

Према звучности:

·         самогласници: Ево Иде Аутомобил Овом Улицом.

·         звучни: Богатим Гозбама Домамљиваху Ђаци Џинове Жељне Забаве.

·         сонанти: Ветар Њише Нежне Меке Љупке Латице Јапанске Руже.

·         безвучни: Фабрика Ће Кратким Цевима Снабдети Читаву Халу Творнице Шпер Плоча.

Према месту творбе:

·         задњонепчани: Крагујевац — Град Хероја.

·         предњонепчани: Чика Ђорђе Жваће Шљиве, Његова Ћерка Љиља Једе Џем.

·         надзубни: Рода Лети Небом.

·         зубни: Заставе Друга Тита Су Црвене.

·         уснени: Бака Преде Вуну Фићиној Мами.

Према начину творбе:

·         праскави: Бесни Консонанти Праскају, Траже Дубоке Гласове.

·         сливени: Царева Ћерка Ђакона Части Џемом.

·         струјни: Зечеви Скупљају Жирове, Шишарке, Флауте, Хлеб.

·         носни: Наш Магарац Њаче.

·         бочни: Лепа Љубав.

·         треперни: било која реч на Р.

·         полувокали: Врабац Једе.

Према реду самогласника:

·         предњега реда: Иде Емир.

·         задњега реда: Ауто Отишао Улицом.

Према висини самогласника:

·         високи: Улази Игор.

·         средњи: Оде Европљанин.

·         ниски: било која реч на А.