АСОНАНЦА -
понављање истих самогласника
Око соколово
„И јеца звоно
боно
по кршу дршће
звук
с уздахом туге
дуге
убоги моли
пук.“
(Алекса Шантић,
Вече на шкољу)
АЛИТЕРАЦИЈА - Понављање истих
сугласника или гласовних скупова:
ВИЈАВИЦА.
ВЈЕТАР ВИЈЕ
ЧОВЈЕКА НИ ВУКА
НИЈЕ.’’
(Ј. Кaштелан)
„Врх хриди црне
трне
задњи румени
зрак.“
(Алекса Шантић
Вече на шкољу)
ОНОМАТОПЕЈА –
гласовима се опонашају звуци из природе: шуштати, грактати...
„И цврчи, цврчи цврчак на
чвору црне смрче“
(Владимир Назор, Цврчак)
АНАФОРА - Понављање речи на почетку стиха:
„И нема сестре ни брата
И нема оца ни мајке
и нема драге ни друга.’’
(Т. Ујевић Свакидашња јадиковка)
„Кажи ми, кажи
како да те зовем
кажи ми какво
име да ти дам?“
(Јован Јовановић Змај,
Кажи ми, кажи)
ЕПИФОРА – понављање речи на крају стихова:
„Чујем у сну
сањам у сну
видим у сну.“
(Ј. Каштелан, Ливаде
изгубљених оваца)
„Купи војске колико ти драго
код Сталаћа кад је теби драго
удри Сталаћ како ти је драго.“
(Народна песма, Смрт војводе Пријезде)
СИМПЛОХА – понављање
истих речи на почетку и на крају стиха:
,,Донећу ти цвеће наше крви
донећу ти небо наше крви.’’ (Д. Матић, Донећу ти цвеће)
АНАДИПЛОЗА ( ПАЛИЛОГИЈА ) – када се једна или више речи са краја
стиха понавља на почетку идућег стиха:
„Врати ми моје крпице
моје крпице од чистога сна.“
(Васко Попа Врати ми моје крпице)
„Кад ујутру бијел дан осване
дан осване и огрије сунце“
(Народна песма Цар Лазар и царица Милица)ž
МЕТАФОРА – преноси се значење једне речи из једне области у
другу, „скраћено поређење“ :
„Из распрснутих шипака у врту
Крв се циједи“
(А.Б. Шимић, Горење)
„На јави је душа моја богат сељак,
весељак.“
(М. Црњански)
МЕТОНИМИЈА – употреба речи у пренесеном значењу, сажетији облик
преношења значења:
„Коме закон лежи у топузу
трагови му смрде нечовјештвом.“
(П.П. Његош, Горски вијенац)
„живи од својих десет прстију“
„он је седа глава“
„Србија је устала“
„читам Његоша“
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – кад се стварима, животињама, биљкама дају
особине људи: „Ливада крај реке сања, Зрикавци тужно зричу.“ (Д. Максимовић)
„Месец пође уз Мораву, завири у топољаке... “ (Д. Ћосић)ž
СИНЕГДОХА – подврста
метонимије у којој се део узима за целину: „Јер колико хтјели вољети и
смјети, душманске ће руке уграбити срећу.“ (Т. Ујевић Перивој) „нећу да
макнем ни малим прстом“ (у свакодневном говору)ž
ЕУФЕМИЗАМ – замењивање
речи неким блажим изразима: ђаво – нечастиви обилази истину - тј. лаже
„непоменица“ - змијаž
ЕПИТЕТ – додатак
именици, указује на неке њене особине: „Дуго у ноћ, у зимску глуху ноћ,
Моја мати бијело платно тка. Њен погнути лик и просједе њене косе Одавно
је већ залише сузама.“ (Драгутин Тадијановић Дуго у ноћ, у зимску бијелу
ноћ) СТАЛНИ ЕПИТЕТ- нека врста украсне карактеризације која је везана за
традиционални песнички израз. Тако ће „лице“ увек бити „бијело“, „љуба
вјерна“, а „земља црна“.ž
АЛЕГОРИЈА – метафора
проширена на цео текст: „Вила гнијездо тица ластавица, вила га је за девет
година, а јутрос га поче да развија.“ (Народна песма Ропство Јанковић
Стојана) „Имао сам од злата јабуку па ми јутрос паде у Бојану, па је
жалим, прежалит не могу.“ (Народна песма Зидање Скадра)ž
СИМБОЛ – реч која
означава неки конкретан предмет а упућује на неки апстрактан појам: крст –
хришћанство, соко – витештво „Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји,
К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас-и горски
несташан лахор Лелуја шарен цвет. И зима дође већ, и својом студеном руком
Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром
ће доћи, а он ће бити ту.“ (В. Илић)ž
ИНВЕРЗИЈА – обрнут ред
речи или делова реченице: „Косовски јунаци, заслуга је ваша Што последњи
бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је
свесна жртва, јунак прави!“ (Милан Ракић На Газиместану)ž
РЕТОРИЧКО ПИТАЊЕ –
посебна употреба упитних реченица без намере да стварно означе питање.
Упитне реченице су, заправо, изјавне реченице: „Тече и тече, тече један
слап; Што у њем значи моја мала кап?“ (Добриша Цесарић Слап)ž
ЕЛИПСА – када се из
реченичне целине изостављају поједине речи: крсти вук – вук у гориž
АСИНДЕТ – слична је
елипси. Настаје низањем речи без граматичког повезивања: „Гвожђе, оков,
коноп, ноже, палу, колац, огањ грозни, Уље врело и сто мука У час један
јунак смишља.“ (И. Мажуранић)ž
ПОЛИСИНДЕТ – низање
везника без граматичке потребе: „И нема га сутра,ни прекосутра не, и веле
да болестан лежи, и нема га мјесец, и нема га два и зима је већ, и
снијежи... “ (Д. Цесарић Балада из предграђа)ž
ПОРЕЂЕЊЕ – поређење на
основу сличних особина: „Ко свилене нити што их паук сатка, по дрвећу виси
месечине вео.“ (А. Шантић)ž
АНТИТЕЗА – поређење по
супротности: Tресла се гора – родио се миш. На језику мед, а на срцу јед.
(народне изреке) „Ја говорим, он говорит неће, ја се смијем, он се смијат
неће ... “ „Једно време и цело двориште је било пуно руменог одсјаја, али
се брзо празнило, као нагнут четвртасти суд, и све се више пунило сенком
првог сутона.“ž
СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА
састоји се од питања, више понуђених одговора, негирања понуђених одговора
и тачног одговора: „Ој девојко, питома ружице, кад си расла, на шта си
гледала? Ил` си расла на бор гледајући, ил` на јелу танку поноситу, ил` на
мога брата најмлађега? Ој јуначе, моје јарко сунце, нит` сам расла на бор
гледајући, нит` на јелу танку поноситу, нит` на твога брата најмлађега,
већ сам, млада, према теби расла!“ž
ХИПЕРБОЛА – фигура
преувеличавања: „Сузама је замутила море, а јауком уставила шајке.“
(народна песма) „Кад је виђех ђе се смије млада, свијет ми се око главе
врти.“ (Његош, Горски вијенац)ž
ЛИТОТА – супротна
хиперболи, први израз се замењује слабијим: Тамо теби лоше бити неће.
Уместо: Биће ти изузетно добро.ž
ГРАДАЦИЈА - песник
поступно ређа слике по јачини доживљавања од најслабије до најјаче или
обрнуто: „За Ђурђем је косу одрезала, за ђевером лице изгрдила, а за
братом очи повадила...“ž
ИРОНИЈА - „Лијепо ли ова сабља чита, дивно
ли нас данас разговори! Аманати, ђе научи тако јесу ли те у Мљетке
шиљали?“ (Петар Петровић Његош Горски вијенац)ž
ПАРАДОКС – јавља се у
облику закључка, изриче се нека мисао: „Знам да ништа не знам.“ (Сократ)ž
ОКСИМОРОН – спајањем
супротних појмова стварају се нови: Мудра лудостž