Monday, August 29, 2016



АСОНАНЦА - понављање истих самогласника
Око соколово
 „И јеца звоно
 боно
по кршу дршће звук
 с уздахом туге
дуге
убоги моли пук.“
(Алекса Шантић, Вече на шкољу)

АЛИТЕРАЦИЈА - Понављање истих сугласника или гласовних скупова:
 ВИЈАВИЦА. ВЈЕТАР ВИЈЕ
ЧОВЈЕКА НИ ВУКА НИЈЕ.’’
 (Ј. Кaштелан)
„Врх хриди црне трне
задњи румени зрак.“
(Алекса Шантић Вече на шкољу)

 ОНОМАТОПЕЈА – гласовима се опонашају звуци из природе: шуштати, грактати...
 „И цврчи, цврчи цврчак на чвору црне смрче“
 (Владимир Назор, Цврчак)

АНАФОРА - Понављање речи на почетку стиха:
„И нема сестре ни брата
И нема оца ни мајке
и нема драге ни друга.’’
(Т. Ујевић Свакидашња јадиковка)

 „Кажи ми, кажи
како да те зовем
кажи ми какво
име да ти дам?“
 (Јован Јовановић Змај, Кажи ми, кажи)

ЕПИФОРА – понављање речи на крају стихова:
 „Чујем у сну
сањам у сну
видим у сну.“
 (Ј. Каштелан, Ливаде изгубљених оваца)

„Купи војске колико ти драго
код Сталаћа кад је теби драго
удри Сталаћ како ти је драго.“
(Народна песма, Смрт војводе Пријезде)

 СИМПЛОХА – понављање истих речи на почетку и на крају стиха:
,,Донећу ти цвеће наше крви
донећу ти небо наше крви.’’ (Д. Матић, Донећу ти цвеће)

АНАДИПЛОЗА ( ПАЛИЛОГИЈА ) – када се једна или више речи са краја стиха понавља на почетку идућег стиха:
„Врати ми моје крпице
моје крпице од чистога сна.“
(Васко Попа Врати ми моје крпице)

„Кад ујутру бијел дан осване
дан осване и огрије сунце“
(Народна песма Цар Лазар и царица Милица)ž


МЕТАФОРА – преноси се значење једне речи из једне области у другу, „скраћено поређење“ :
„Из распрснутих шипака у врту
Крв се циједи“
(А.Б. Шимић, Горење)

„На јави је душа моја богат сељак,
весељак.“
(М. Црњански)

МЕТОНИМИЈА – употреба речи у пренесеном значењу, сажетији облик преношења значења:
 „Коме закон лежи у топузу
трагови му смрде нечовјештвом.“
(П.П. Његош, Горски вијенац)

„живи од својих десет прстију“
„он је седа глава“
„Србија је устала“
„читам Његоша“

ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – кад се стварима, животињама, биљкама дају особине људи: „Ливада крај реке сања, Зрикавци тужно зричу.“ (Д. Максимовић) „Месец пође уз Мораву, завири у топољаке... “ (Д. Ћосић)ž

СИНЕГДОХА – подврста метонимије у којој се део узима за целину: „Јер колико хтјели вољети и смјети, душманске ће руке уграбити срећу.“ (Т. Ујевић Перивој) „нећу да макнем ни малим прстом“ (у свакодневном говору)ž

ЕУФЕМИЗАМ – замењивање речи неким блажим изразима: ђаво – нечастиви обилази истину - тј. лаже „непоменица“ - змијаž

ЕПИТЕТ – додатак именици, указује на неке њене особине: „Дуго у ноћ, у зимску глуху ноћ, Моја мати бијело платно тка. Њен погнути лик и просједе њене косе Одавно је већ залише сузама.“ (Драгутин Тадијановић Дуго у ноћ, у зимску бијелу ноћ) СТАЛНИ ЕПИТЕТ- нека врста украсне карактеризације која је везана за традиционални песнички израз. Тако ће „лице“ увек бити „бијело“, „љуба вјерна“, а „земља црна“.ž

АЛЕГОРИЈА – метафора проширена на цео текст: „Вила гнијездо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија.“ (Народна песма Ропство Јанковић Стојана) „Имао сам од злата јабуку па ми јутрос паде у Бојану, па је жалим, прежалит не могу.“ (Народна песма Зидање Скадра)ž

СИМБОЛ – реч која означава неки конкретан предмет а упућује на неки апстрактан појам: крст – хришћанство, соко – витештво „Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас-и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет. И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, а он ће бити ту.“ (В. Илић)ž

ИНВЕРЗИЈА – обрнут ред речи или делова реченице: „Косовски јунаци, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!“ (Милан Ракић На Газиместану)ž

РЕТОРИЧКО ПИТАЊЕ – посебна употреба упитних реченица без намере да стварно означе питање. Упитне реченице су, заправо, изјавне реченице: „Тече и тече, тече један слап; Што у њем значи моја мала кап?“ (Добриша Цесарић Слап)ž

ЕЛИПСА – када се из реченичне целине изостављају поједине речи: крсти вук – вук у гориž

АСИНДЕТ – слична је елипси. Настаје низањем речи без граматичког повезивања: „Гвожђе, оков, коноп, ноже, палу, колац, огањ грозни, Уље врело и сто мука У час један јунак смишља.“ (И. Мажуранић)ž

ПОЛИСИНДЕТ – низање везника без граматичке потребе: „И нема га сутра,ни прекосутра не, и веле да болестан лежи, и нема га мјесец, и нема га два и зима је већ, и снијежи... “ (Д. Цесарић Балада из предграђа)ž

ПОРЕЂЕЊЕ – поређење на основу сличних особина: „Ко свилене нити што их паук сатка, по дрвећу виси месечине вео.“ (А. Шантић)ž

АНТИТЕЗА – поређење по супротности: Tресла се гора – родио се миш. На језику мед, а на срцу јед. (народне изреке) „Ја говорим, он говорит неће, ја се смијем, он се смијат неће ... “ „Једно време и цело двориште је било пуно руменог одсјаја, али се брзо празнило, као нагнут четвртасти суд, и све се више пунило сенком првог сутона.“ž

СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА састоји се од питања, више понуђених одговора, негирања понуђених одговора и тачног одговора: „Ој девојко, питома ружице, кад си расла, на шта си гледала? Ил` си расла на бор гледајући, ил` на јелу танку поноситу, ил` на мога брата најмлађега? Ој јуначе, моје јарко сунце, нит` сам расла на бор гледајући, нит` на јелу танку поноситу, нит` на твога брата најмлађега, већ сам, млада, према теби расла!“ž

ХИПЕРБОЛА – фигура преувеличавања: „Сузама је замутила море, а јауком уставила шајке.“ (народна песма) „Кад је виђех ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти.“ (Његош, Горски вијенац)ž

ЛИТОТА – супротна хиперболи, први израз се замењује слабијим: Тамо теби лоше бити неће. Уместо: Биће ти изузетно добро.ž

ГРАДАЦИЈА - песник поступно ређа слике по јачини доживљавања од најслабије до најјаче или обрнуто: „За Ђурђем је косу одрезала, за ђевером лице изгрдила, а за братом очи повадила...“ž

ИРОНИЈА - „Лијепо ли ова сабља чита, дивно ли нас данас разговори! Аманати, ђе научи тако јесу ли те у Мљетке шиљали?“ (Петар Петровић Његош Горски вијенац)ž

ПАРАДОКС – јавља се у облику закључка, изриче се нека мисао: „Знам да ништа не знам.“ (Сократ)ž

ОКСИМОРОН – спајањем супротних појмова стварају се нови: Мудра лудостž


Универзитет у Приштини
Филозофски факултет у Косовској Митровици




Програм педагошког, психолошког и матодичког оспособљавања наставника за рад у основним и средњим школама

ИНКЛУЗИЈА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА



Тамара Томашевић





Косовска Митровица, јун 2016
Увод


     Термин инклузија је последњих година је један од најчешће коришћених када је реч о променама у образовању. Инклузивно образовање значи могућност школе да обезбеди добро образовање свој деци, без обзира на њихове различитости. Најчешће се инклузивно образовање одређује као процес излажења у сусрет потребама ученика у оквиру редовног образовног система како би се деца припремила за живот.
     Кроз историју образовања увек се указивало да се морају уважавати индивидуалне разлике, али традиционална школа је годинама заснивана на формалном начину обучавања и подучавања. Из редовних школа су уклоњени ученици за које се претпостављало да не могу, тј. нису у могућности да прате редовну наставу и усмеравани су према редовним школама, док су у редовним школама остајали просечни и надарени ученици. Садашње школе, иако недовољно, флексибилне су по питању инкузивног образовања. Данас се чешће срећу деца која су укључена у програм инклузивног образовања и много више им се пажње посвећује.
     Систем образовања деце са сметњама у развоју у Србији је организован у три вида: специјално образовање у специјалним школама, специјално образовање у посебним одељењима редовне школе (састављено од деце која имају исти поремећај у развоју) и редовно образовање са осталим ученицима.
     Суштина инклузивног образовања је да сва деца имају право да уче заједно, да деца са посебним потребама не смеју бити мање важна. Истраживања су показала да деца која су у инклузивном образовању имају боља постигнућа, а сви видови подучавања деце у специјалним школама могу бити реализовани у редовним школама. Само инклузија има потенцијал да умањи страхове и изгради пријатељство, поштовање и разумевање како у односу деце са одраслима тако и између деце међусобно (Бекер, Ћирић-Миловановић, 2010).



Дефинисање инклузије

     Појам „инклузија“ води порекло од латинске речи inclusio што у преводу значи укључивање, обухватање. Различите су дефиниције инклузије. Неке се фокусирају на укључивање деце са посебним потребама у редовне школе, док се само неке баве надареном децом.
      Аутори при дефинисању инклузије поштују три приступа. Прво, инклузију дефишу као најопширнији појам, при чему сегмент појединца посматрамо као део целине. Друго је дефинисање инклузивног васпитања и образовања, које подразумева активности поједница и друштва као процес учења и проучавања у коме долази до трајних промена појединца. Трећи приступ представља дефинисање инклузије као процес укључивања деце са посебним потребама у редовне школе и укупни друштвени живот, што је и најчешће схватање инклузије.
     Да би хендикепирано дете могло да се укључи у редовни систем школовања морају се испунити одређени услови за то. У супротном, добићемо супротан ефекат од жељеног. Учитељи морају бити посебно обучени и образовани за инкузивну наставу. Битне карактеристике особе која води инклузивну наставу, између осталог, су да буде културан, моралан и емоционално зрео (Сузић, 2008).


Услови инклузије

     Хумане претпоставке школске инклузије за децу са посебним потребама сврставају се у пет ставки. Деца са посебним потребама треба да добију у редовним школама више него у специјалним. У пракси је углавном супротно. Таква деца добијају мање у редовним школама. Посебно деца са оштећеним видом, слухм или Дауновим синдромом. Наставници су често неприпремљени и немају обуку и образовање дефектолога. Деца у редовним школама не смеју ништа изгубити. Деца са посебним потребама изискују више времена и пажње од друге деце; остала деца трпе јер наставник не може свима једнако да се посвети. У оваквим ситуацијама школска администрација треба да ангажује педагошког асистента који ће радити са децом са посебним потребама.
     Ученици, родитељи и наставници треба да прихвате дете са посебним потребама у редовној настави. Укључивање детета са посебним потребама првенствено зависи од наставника који жели да припреми разред на прихватање детета које је другачије од њих. При томе треба да води рачуна да не претера, па да деца желе сувише да помогну таквом детету, јер ће се оно осетити омаловаженим. Са друге стране, треба припремити родитеље на чињеницу да им дете није као сва остала деца, јер у редовне школе децу са посебним потребама углавном уписују родитељи који то не могу да прихвате.
     Нужно је створити све потребне кадровске, материјалне и организационе претпоставке за оптимално укључивање деце са посебним потребама у редовну наставу. Сарадња наставника и педагошких асистената је кључан фактор за реализацију инклузије али због финансијске ситуације многе школе не могу да обезбеде педагошког асистента као ни пратећу опрему и апаратуру потребну за одређене поремећаје.
     Треба предвидети све ризике и спречити нежељене последице. Често наставници прихватају одељење децу са посебним потребама иако нису доволјно обучени, чиме им ускраћују сарадњу са стручним лицима у специјалним школама (Сузић, 2008).


Стереотипи о инклузији

     Свесно или несвесно, категоризација међу људима је увек постојала. Ненад Сузић о категоризацији износи следеће: „Хтјели не хтјели, људи категоришу друге и саме себе, сврставају их у одређене класе и рангове. То најчешће раде спонтано и при томе редукују и поједностављују информације о особи коју процењују“ (Сузић, 2008). Деца са хендикеом и недостацима то не могу прикрити па им је непријатно када их при сусретима процењују.
     Стереотипи су мишљења о људима и њихова сврставања у одређење категорије. Када је о стереотипима о инклузији реч они се најчешће огледају у следећем: деца са посебним потребама сметају осталој деци у разреду, наставници редовне школе им не могу помоћи, наставу је немогуће држати са таквим дететом у разреду, специјалне школе су за њих корисније, инклузија укида специјалне школе...  Људе не треба поистовећивати са одређеном групом, сваки човек је другачији, посебно када је реч о деци са посебним потребама.

Методика наставе српског језика

     Настава српског језика у инклузији има веома важну улогу. С обзиром на то да је циљ да се таква деца оспособе за живот, мора се настојати на развоју читања и писања и код њих. Ништа мање није битно и развијање њихових говорних способности и богаћења њиховог речника. Све оно што обухвата методика наставе матерњег језика мора бити примерено детету са којим се ради по индивидуалном образовном плану.
     Методика наставе српског језика бави се специфичностима организовања и извођења наставе овог предмета. Ова методика је теоријска и практична наука. Теоријска наука истражује и систематизује највреднија искуства наставне праксе и указује на могућности даљег унапређивања. Практична наука, резултате теоријских трагања примењује у наставној пракси.


Инклузивна настава књижевности

     Књижевност се дели на народну и уметничку. Народна књижевност представља дела у којима се описује став народа чијој народној књижевности дело припада. Уметничка књижевност садржи песничке слике изражене речима, представља објективну стварност виђену очима уметника. Бројне су поделе књижевности на родове и врсте. Подела књижевности на родове обухвата лирику, епику и драму. Књижевност се може поделити и на временске одсеке, односно епохе.

Обрада књижевног текста у инклузивној настави

     При обради књижевног текста ученици се морају емоционално и интелектуално припремити за предстојећи час. Ту припрему врши наставник, зависно од наставне јединице. Он ће пажњу ученика окупирати одређеном анимацијом, причом или песмом. Поред мотивације ученика нормалних способности, детету са сметњом у развоју се мора посебно посветити, јер њега неће мотивисати оно што би мотивисало другу децу. Мотивација оваквог детета мора бити повезана са његовим интересовањима. Након тога следи најава наставне јединице и упознавање ученика са онм што ће учити на часу.
     Наставник изражајно чита текст, водећи рачуна да га што јасније изнесе. Психолошка пауза после прочитаног текста је обавезна како би ученици сагледали своја осећања после чега износе своје доживљаје и своја мишљења. Истраживачким читањем ученици проналазе мањ познате речи које наставник појашњава у циљу бољег разумевања текста. Непознате речи се морају детаљно образложити како би текст био што јаснији и детету са сметњама. После тумачења речи наставник са ученицима анализира текст, издваја ликове; ученици тумаче особине и изглед ликова. Након тога следи уопштавање, тј. синтеза. Завршни део часа се користи за самостални рад ученика и задавање домаћег задатка. Уколико деца у завршном делу часа попуњавају наставни листић, детету са сметњом у развоју се даје посебан наставни листић примерен његовим способностима.


Приказ поетског текста

     У проучавању поетског текста морају се поштовати одређене етапе. Мотивација ученика, доживљавање песме, анализа песме, синтеза доживљеног и сазнатог, стваралачки рад ученика. Наставник настоји да мотивише ученике и пробуди им интересовања, након чега износи циљ часа и најављује наставну јединицу. Час мора садржати етапу о писцу, односно реч о пишчевом делу и лику. Након читања песме прави се психолошка пауза.
     Ученици треба да препознају основно осећање, основни мотив поетског текста (љубав, патња, стрепња, бол). Анализом текста од почетка издвајају се појединачне слике, утврђује се како су настале, откривају се асоцијације на које слика сугерише. Затим се слике повезују и уочава се како су нанизане. Ученици уочавају да ли су слике дате у основном или пренесеном значењу.
     У следећем кораку ученици препознају осећања на основу слика које су унапред уочене, као и споредна осећања и повезују их са главним; одређују у каквој су међусобној вези. Утврђују шта доноси крај текста, његову суштину (очекивано, неочекивано, преокрет).
     Пажња се затим усмерава на спољашњу организацију текста – постоје ли строфе, којој врсти припадају, какви су стихови, које су дужине, да ли су једнаки, где се налази пауза, каква је рима у тексту. Затим следи истаживање редоследа речи, да ли је уобичајен или измењен, којим речима је означен почетак и крај строфе или стиха. У последњој етапи се све повезује у целину, враћањем на почетак. Уочавање да ли су сви елементи усклађени.
     Уколико узмемо у обзир да је инклузијом укључено дете које нема тешкоћа у стицању знања онда ће њему бити јасно оно што је и осталој деци. Али ако оно има ма каквих тешкоћа у стицању знања, онда при анализи текста неће бити довољно издвајање слика, већ те слике могу бити визуелно приказане у виду стрипа. Дете описује шта види на сликама и издваја осећања која су карактеристична за дату ситуацију. У завршном делу дете може да изнесе своје мишљење о тексту, да каже шта би могло да се промени и каква би промена утицала на исход догађаја.

Наставник у инклузивној настави

Наставник је најбитнији актер и реализатор наставе. Од његових компетенција и оспособљености зависи успешност наставе. Наставник је водитељ наставе, планер, програмер, пријатељ и саветник. Неколико је стилова наставника у инклузивној настави.
Ауторитативни стил је онај којим наставник себе уздиже изнад ученика покушавајући да на тај начин стекне ауторитет над њим. Овај стил није прихватљив у инклузивној настави и наставник не би требало да тако приступа настави, изузев када ситуација то изискује зависно од потреба ученика.
Демократски стил је најприхватљивији јер подразумева укљученост и сарадњу свих ученика у доношењу одлука у наставном процесу. Од овог стила има одступања када је у питању одељење у коме су деца са посебним потребама.
Стихијски стил се одликује минималном укључености наставника и активности ученика. Наставник се одриче ауторитета и има потпуно поверење у ученике. У инклузивној настави овај стил није прихватљив јер настава изискује укљученост наставника у планирању активности, давању сугестија и савета. Овим стилом наставник не може допринети остваривању очекиваних исхода (Миленовић, 2011). „Наставник у инклузивној настави ученицима не треба постављати претјеране захтјеве од њих тражити оно што објективно не могу испунити. Зато наставник мора добро познавати особине сваког ученика и у складу с тим постављати захтјеве које ће реално моћи остварити“ (Миленовић, 2011).
     Наставник у инклузивној настави српског језика има веома важну улогу. Наставник не сме да дозволи да прође час, а да ни најмање пажње не посвети детету са посебним потребама. Иако са њим ради педагошки асистент, оно има потребу да се са њим поступа као и са осталом децом, да му се поклања онолико пажње колико и другој деци. Наставник мора да припреми материјал примерен детету са посебним потребама и да објасни детету шта се од њега захтева.

Закључак

     Да бисмо могли да се бавимо децом са посебним потребама неопходна је сагласност родитеља. Зато је битно да са њима имамо добру комуникацију. Често се дешава да родитеље сматрамо пристрасним, па занемарујемо њихова знања и вештине, стављајући себе у супериорнију позицију, чиме онемогућујемо сарадњу.
     Како би се испунили сви захтеви које поставља инклузија морамо се држати одређених препорука. Комуникација са дететом подрразумева стрпљивост, коректност, избегавање двосмислености, пажљиво слушање, охрабривање и коришћење гестова. Социјална подршка подразумева заштиту од застрашивања, развијање пријатељских односа, планирање ситуација сарадње као и вежбање специфичних вештина. Обезбеђивање познатог окружења, личног простора, редуковање свега што омета чула, избегавање изненађења је оно о чему треба водити рачуна. Треба пазити и да се садржаји представљају што очигледније, помоћу фотографија, слика и дијаграма, да се омогући понављање и вежбање, да се омогући деци да учења примене у реалним ситуацијама.
     Процес инклузије се у нашој држави споро уводи у редовни образовни систем. Узрок томе су бројне препреке а да би се оне превазишле потребно је донети дугорочну стратегију развоја, образовне установе учинити доступним, обезбедити стручно усавршавање и подршку наставницима. Стварањем оваквих услова добићемо могућност да образујемо децу којој је потребно нешто више од пажње и бриге.

Извор: Дипломски рад Милене Дотлић, дипл. проф. разредне наставе


  
Провера знања из граматике; А група - осми разред

1.       Препиши из народне пословице тражене чланове реченице.
             Лепа реч гвоздена врата отвара.
                   Субјекат:  _____________
                   Предикат:  ____________
                   Објекат: ______________

2.       Одреди падеж и значење подвучене речи.
                    Отишао је од куће.        Падеж: ___________    Значење: ____________

3.       а)  Прецртај појам који се не односи на глаголе.
              СТАЊЕ, ЛИЦЕ, ПАДЕЖ, ВРЕМЕ, БРОЈ
        б)  Напиши презент помоћног глагола ЈЕСАМ у оба облика:
                     1. _______________                      1. ______________
                     2. _______________                       2. ______________
                     3. _______________                       3. ______________
4.  Како гласи позитив придева у следећем примеру:
            Он је гори од свог брата.   _________________
5.                   Реченица   Иван је хтео да купи сладолед  јесте:
а) проста    б) проширена   в)  сложена

6.                   Подвуци зависну реченицу, одреди јој врсту и функцију.
Нужда и мука нађу излаз којег се памет никад не би сетила.
Врста:  ____________________________
Функција: _________________________

7.                Подвуци прилошке одредбе у реченици:
Како беше зора, и путници неодлучно стајаху на обали, то и нехотице сви обратише пажњу овој сцени.

8.                Напиши од глагола ПЕЋИ: 
           а) 3. лице множине имперфекта: _____________________
           б) глаголски прилог садашњи: _______________________
           в) 2. лице једнине императива: ______________________

9.                Усправном цртом подели на просте следећу сложену реченицу:
Видевши ту неправду, стари тренер је морао да се наљути, па поче да баца на траву спортске новине, иако су баш тог дана победили његови миљеници.

10.             Подвуци све категорије које су заједничке свим променљивим речима:

БРОЈ, ПАДЕЖ, ВИД, КОМПАРАЦИЈА, ЛИЦЕ



Провера знања из граматике; Б група - осми разред

1.       Напиши коју службу речи имају реченични чланови у датој реченици.
                Београдски сајам књига сваке године посети много ученика.
                Београдски сајам књига ________________
                сваке године _________________________
                посети _____________________________
                много ученика ______________________

2.       Одреди падеж  и службу подвучених речи.
                Својом грешком изазвао је судар.    Падеж: ____________     Значење: ________________

3.       а)  Напиши називе свих глаголских облика који се граде помоћу помоћног глагола БИТИ.

        б) За подвучени глаголски облик напиши:
         назив: ______________   лице: ____________ број: _____________
        Ракија се пецијаше у казану.
4.       Напиши компаратив следећих придева:
           ХРАБАР _____________     СЛАН ____________   НОВ  ___________   ЖИВ: ___________
5.       Реченица  Милош је почео писати писмо је:
              а) проста   б) проширена   в) сложена
6.  Подвуци зависну реченицу, одреди јој врсту и функцију.
     Преда мном је стајао сто, чији су ногари били оштећени.
Врста:  ___________________________    Функција: _________________________
7.       Одреди врсту подвучених речи.
            Био је то тих крај. _______________     Био је крај воде. ______________
8.                   Напиши од глагола ПЕЋИ: 
           а) 3. лице множине имперфекта: _____________________
           б) глаголски прилог садашњи: _______________________
           в) 2. лице једнине императива: ______________________

9.        Усправном цртом подели на просте следећу сложену реченицу:
Видевши ту неправду, стари тренер је морао да се наљути, па поче да баца на траву спортске новине, иако су баш тог дана победили његови миљеници.

10.               Подвуци све категорије које су заједничке свим променљивим речима:
         БРОЈ, ПАДЕЖ, ВИД, КОМПАРАЦИЈА, ЛИЦЕ







ПИСАНА ПРИПРЕМА
-Смрт мајке Југовића-
Народна песма





Тамара Томашевић





Школа: ОШ „Јован Цвијић“
Наставни предмет: Српски језик
Предметни наставник: Тамара Томашевић
Разред: шести разред основне школе (VI/3)
Датум одржавања часа: 19.2.2014.
Час по реду: 5.
Време одржавања часа: 11:20 – 12:00
Наставна тема: Моје духовно наслеђе
Наставна јединица: Смрт мајке Југовића, Народна песма
Тип часа: обрада новог градива из књижевности
Облик рада: фронтални
Корелација: Историја – епске народне песме косовског циклуса, њихова локализација по времену, месту и темаатика
Циљеви часа:
-          образовни:
усмеравање ученика на истраживачки и критички однос према књижевности; оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, тумачење и оцењивање књижевноуметничких дела; ширење сазнајних видика ученика и подстицање на критичко мишљење и оригинална гледишта; уочити структуру песме, песничке слике, тему, идеју; уочавање етичких и психолошких карактеристика књижевног лика;
-          васпитни:

учити о великим жртвама које увек тражи борба за слободу и част своје домовине; истицати врлине које красе личност мајки у животу и књижевности; васпитавање ученика у духу општег хуманистичког прогреса и на начелу поштовања, чувања и богаћења културне и уметничке баштине;
-          функционални:
развијање смисла за истраживање, уочавање, повезивање већ стечених знања; оспособљавање ученика за самосталан рад; усавршавање литерарне рецепције, развијање књижевног укуса
Наставне методе:
-          обавештајне: дијалошка, текстовна
-          логичке: индуктивна, дедуктивна, аналитичкосинтетичка
-          стручне: психолошка, социолошка, језичко-стилска метода
Наставни принципи:
-          принцип научности и васпитности (принцип усклађености наставе са узрастом и способностима ученика)
-          принцип свесне активности
-          принцип трајности знања и умења
-          принцип систематичности и поступности
Наставна средства:
-          основна;
-          помоћна: текст песме, репродукција песме (звучна читанка)
Литература:
-          за ученике:
др Милка Андрић, Читанка за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
-          за наставника:
Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.
Павле Илић, Методика наставе српског језика и књижевности, Прометеј, Нови Сад, 2009.
Симеон Маринковић, Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни центар, Београд, 2010.
др Владимир Бован, Народна књижевност, Филозофски факултет у Приштини, Приштина, 1991.
Радмила Пешић, Нада Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност, Требник, 1997.
Aктивности ученика: чита, доживљава и разумева песму, учествујe у интерпретацији, уочава етичке и друге вредности песме, примењујe књижевнотеоријске појмове, вежба изражајно читање народне епске поезије
Активности наставника: мотивише ђаке за рад, подстиче их и усмерава ка кључним вредностима  у песми
Артикулација часа:
-          уводни део: 5 минута
-          главни део: 30 минута
-          завршни део: 5 минута
Уводни део часа
Улазим у учионицу, записујем час и одсутне ученике. Представљам се ђацима и изражавам наду да ћемо успешно сарађивати. Користећи дијалошку методу започињем обнављање о народној књижевности, констатујући да је о истој било речи.
Објасните ми појам народна књижевност!
Појам народна књижевност означава да је ова књижевност колективна творевина, да је није стварао појединац, што је случај са уметничком књижевношћу, већ да је настала преносећи се с колена на колено. То значи  да је велики број људи учествовао у њеном стварању, да је свако додавао неки део, па имамо ситуацију да се неке песме или приче могу наћи и у неколико варијанти.
Како смо поделили народну књижевност?
Поделили смо је на поезију и прозу.
Реците даљу поделу поезије!
Поезију смо поделили на лирску, лирско-епску и епску. У лирску спадају митолошке, обредне, обичајне, шаљиве, породичне, посленичке песме. Лирско-епске су баладе и романсе. Епску поезију чине песме старијих, средњих и новијих времена.
Епска народна књижевност разврстана је по циклусима. Набројте их!
Циклуси су: неисторијски, преткосовски, косовски циклус, циклус песама о Марку Краљевићу, покосовски циклус, циклус песама о хајдуцима и ускоцима, циклус песама о ослобођењу Србије и Црне Горе.
За које песме косовског циклуса знате?
Песме косовског циклуса су: Кнежева вечера, Косовка девојка, Смрт мајке Југовића, Цар Лазар и царица Милица...
Наговештавам да ћемо на часу посебну пажњу посветити анализи народне песми Смрт мајке Југовића – дакле, истичем наставну јединицу и исту исписујем на табли.

Главни део часа
Користећи монолошку методу предочавам низ података. Године 1389. на Косову се одиграла битка између српске и турске војске. Турски султан Мурат је убијен, а српски кнез Лазар заробљен, а потом погубљен. Оружани пораз од јачег и спремнијег освајача оставио је велике и дуге последице у историји нашег народа. Песме преткосовског, косовског и покосовског циклуса су опевале овај догађај. Смрт мајке Југовића једна је од најпознатијих и најомиљенијих песама косовске тематике изразито баладичног тона и високе уметничке вредности.
Ученици ће чути репродукцију песме са Звучне читанке.
Своје усмено излагање допуњујем следећим:
Вук Караџић је песму добио од Лукијана Мушицког. У песми се не појављује слово Х јер га је у азбуку унео тек 1836. године.
Ове податке, као и евентуалне непознате речи које су ученици запазили слушајући репродукцију песме, бележим на табли.
Упућујем ученике да сами прочитају песму – истраживачко читање. Након краће, психолошке паузе водим их кроз анализу песме.
Какви су ваши утисци о песми? Која је тема песме?
Мајчино срце није издржало велики бол за изгубљеним синовима – или: Мајчино срце је препукло од жалости за изгубљеним синовима.
Дакле, главна личност у овој песми свакако је мајка! Наведите њене особине!
Она је храбра, чврста, постојана... Велика, добра и нежна мајка, достојанствена у свом болу и својој несрећи.
Тему песме и особине мајке бележим на табли.
Мајчин бол и њена смрт приказани су кроз песничке слике. Колико их је?
У песми уочавамо четири песничке слике.
Пронађимо их и поткрепимо стиховима!
Прва је када мајка долази на Косово где затиче мртве своје синове и мужа – први налет бола срце је издржало.
„Она лети над Косово равно,
мртви нађе девет Југовића
и десетог стар- Југа Богдана,
и више њи девет бојни копља,
на копљима девет соколова,
око копља девет добри коња,
а поред њи девет љути лава,
тад завришта девет добри коња,
и залаја девет љути лава,
и закликта девет соколова;
и ту мајка тврда срца била,
да од срца сузе не пустила,
већ узима девет добри коња,
и узима девет љути лава,
и узима девет соколова,
пак се врати двору бијеломе.“
Друга песничка слика представља мајчин повратак кући – призор сусрета са снахама – и овај, сада још јачи напад туге и бола, срце такође издржава.
„Далеко је снае угледале,
мало ближе пред њу ишетале:
закукало девет сиротица,
завриштало девет добри коња,
залајало девет љути лава,
закликтало девет соколова;
и ту мајка тврда срца била,
Да од срца сузе не пустила.“
Трећа песничка слика описује негодовање       Дамјановог зеленка који је завриштао – и трећи пут жалосна мајка издржава удар бола и очаја.
„Кад је било ноћи у поноћи,
ал' завришта Дамјанов зеленко;
пита мајка Дамјанове љубе:
-Снао моја, љубо Дамјанова,
што нам вришти Дамјанов зеленко?
Ал' је гладан шенице бјелице,
али  жедан воде са Звечана?
Проговара љуба Дамјанова:
-Свекрвице, мајко Дамјанова,
нит' је гладан шенице бјелице,
нити жедан воде са Звечана,
већ је њега Дамјан научио
до поноћи ситну зоб зобати,
од поноћи на друм путовати;
пак он жали свога господара
што га није на себи донио!
И ту мајка тврда срца била,
да од срца сузе не пустила.“
У последњој, четвртој, слици гавранови носе руку Дамјанову – бол је постао непребол: срце је препукло од жалости.
„Кад ујутру данак освануо,                                 али лете два врана гаврана:
крвава им  крила до рамена,
на кљунове бјела пена тргла;
они носе руку од јунака,
и на руци бурма позлаћена,
бацају је у криоце мајци.
Узе руку Југовића мајка,
окретала, превртала с њоме,
па дозивље љубу Дамјанову:
-Снао моја, љубо Дамјанова,
би л' познала чија ј' ово рука?
Проговара љуба Дамјанова:
-Свекрвице, мајко Дамјанова,
ово ј' рука нашега Дамјана,
јера бурму ја познајем, мајко,
бурма са мном на вјенчању била.
Узе мајка руку Дамјанову,
окретала, превртала с њоме,
пак је руци тијо бесједила:
-Моја руко, зелена јабуко,
гдје си расла, гдје л' си устргнута!
А расла си на криоцу моме,
устргнута на Косову равном!
Ал ту мајка одољет не могла,
препуче јој срце од жалости
за својије девет Југовића
и десетим старим-Јуом Богданом.“
Све песничке слике уредно бележим на табли.
Које стилско изражајно средство представљају овако поређане песничке слике?
Овако поређане слике чине градацију. Градација је стилска фигура, песнички израз, у којој се слике поступно ређају по јачини доживљавања, од најслабије до најјаче или обрнуто.
Која стилска средства проналазимо даље?
Можемо пронаћи (сталне) епитете. То су: мили бог, чудо велико, очи соколове, бијела крила, шеница бјелица, бојна копља, бијели двори, врани гаврани, бурма позлаћена... Имамо и стални број -девет- један од чешћих који се појављује у народним песмама.
Које фигуре још запажате?
Хиперболу. У стиховима: „...бог јој дао очи соколове/ и бијела крила лабудова...“
Које је стилско средство представљено стиховима: „Моја руко, зелена јабуко,/ гдје си расла, гдје л си устргнута“?
То је апострофа. Апострофа је стилска фигура којом се аутор обраћа мртвој природи, предметима, појавама, одсутним лицима...
Све фигуре записујем на табли. Уколико је потребно ученици ће записати дефиницију градације и апострофе.
Која би била порука (идеја) песме?
Порука песме је: Велико је срце сваке мајке, али је и веома лако рањиво.
Какав је стих у песми?
Песма је испевана у класичном десетерцу, без риме.

Завршни део часа
Резимирамо дотад речено!
Ком циклусу припада песма Смрт мајке Југовића?
То је народна епска песма, косовског циклуса, коју је Вук добио од Лукијана Мушицког. Записао ју је без слова Х, јер је то слово увео у азбуку тек 1836. године.
Која је тема ове песме?
Песма говори о мајци која је изгубила свих својих девет синова и мужа у боју на Косову. Говори о њеном достојанственом држању, борби да не оплакује своје јунаке, јер је то срамота. Али, њено срце ипак не може да издржи толику жалост и на крају ће препући.
Како су конципиране песничке слике?
Песничке слике поређане су по јачини и заједно представљају градацију; стилско средство којим се на сликовит начин приказује смрт мајке. Поред градације заступљени су и епитети, стални број, хипербола, апострофа.
Реците поруку песме!
Велико је срце сваке мајке, али је и веома лако рањиво.
А какав је стих?
Класичан десетерац, без риме.
Задајем домаћи задатак!
 Ученици треба да напишу састав Лик мајке Југовића (дајем краће инструкције за писање рада).
Напреднијим ученицима додајем и истраживачки задатак! Они ће се потрудити да пронађу имена девет Југовића. (Њихова имена су Бошко, Дамјан, Митар, Момир, Ненад, Никола, Петар, Војин и Стјепан.)
Уколико то време дозволи неко од ученика може да прочита песму још једном.

На самом крају, изражавам наду да је ова песма била занимљива и да је довољан разлог да прочитају и остале из овог циклуса. Захваљујем се ученицима!