ПИСАНА ПРИПРЕМА

-Смрт мајке Југовића-

Народна песма

Тамара Томашевић

Школа: ОШ „Јован Цвијић“

Наставни предмет: Српски језик

Предметни наставник: Тамара Томашевић

Разред: шести разред основне школе (VI/3)

Датум одржавања часа: 19.2.2014.

Час по реду: 5.

Време одржавања часа: 11:20 – 12:00

Наставна тема: Моје духовно наслеђе

Наставна јединица: Смрт мајке Југовића, Народна песма

Тип часа: обрада новог градива из књижевности

Облик рада: фронтални

Корелација: Историја – епске народне песме косовског циклуса, њихова локализација по времену, месту и темаатика

Циљеви часа:

-          образовни:

усмеравање ученика на истраживачки и критички однос према књижевности; оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, тумачење и оцењивање књижевноуметничких дела; ширење сазнајних видика ученика и подстицање на критичко мишљење и оригинална гледишта; уочити структуру песме, песничке слике, тему, идеју; уочавање етичких и психолошких карактеристика књижевног лика;

-          васпитни:

учити о великим жртвама које увек тражи борба за слободу и част своје домовине; истицати врлине које красе личност мајки у животу и књижевности; васпитавање ученика у духу општег хуманистичког прогреса и на начелу поштовања, чувања и богаћења културне и уметничке баштине;

-          функционални:

развијање смисла за истраживање, уочавање, повезивање већ стечених знања; оспособљавање ученика за самосталан рад; усавршавање литерарне рецепције, развијање књижевног укуса

Наставне методе:

-          обавештајне: дијалошка, текстовна

-          логичке: индуктивна, дедуктивна, аналитичкосинтетичка

-          стручне: психолошка, социолошка, језичко-стилска метода

Наставни принципи:

-          принцип научности и васпитности (принцип усклађености наставе са узрастом и способностима ученика)

-          принцип свесне активности

-          принцип трајности знања и умења

-          принцип систематичности и поступности

Наставна средства:

-          основна;

-          помоћна: текст песме, репродукција песме (звучна читанка)

Литература:

-          за ученике:

др Милка Андрић, Читанка за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2010.

-          за наставника:

Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.

Павле Илић, Методика наставе српског језика и књижевности, Прометеј, Нови Сад, 2009.

Симеон Маринковић, Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни центар, Београд, 2010.

др Владимир Бован, Народна књижевност, Филозофски факултет у Приштини, Приштина, 1991.

Радмила Пешић, Нада Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност, Требник, 1997.

Aктивности ученика: чита, доживљава и разумева песму, учествујe у интерпретацији, уочава етичке и друге вредности песме, примењујe књижевнотеоријске појмове, вежба изражајно читање народне епске поезије

Активности наставника: мотивише ђаке за рад, подстиче их и усмерава ка кључним вредностима  у песми

Артикулација часа:

-          уводни део: 5 минута

-          главни део: 30 минута

-          завршни део: 5 минута

Уводни део часа

Улазим у учионицу, записујем час и одсутне ученике. Представљам се ђацима и изражавам наду да ћемо успешно сарађивати. Користећи дијалошку методу започињем обнављање о народној књижевности, констатујући да је о истој било речи.

Објасните ми појам народна књижевност!

Појам народна књижевност означава да је ова књижевност колективна творевина, да је није стварао појединац, што је случај са уметничком књижевношћу, већ да је настала преносећи се с колена на колено. То значи  да је велики број људи учествовао у њеном стварању, да је свако додавао неки део, па имамо ситуацију да се неке песме или приче могу наћи и у неколико варијанти.

Како смо поделили народну књижевност?

Поделили смо је на поезију и прозу.

Реците даљу поделу поезије!

Поезију смо поделили на лирску, лирско-епску и епску. У лирску спадају митолошке, обредне, обичајне, шаљиве, породичне, посленичке песме. Лирско-епске су баладе и романсе. Епску поезију чине песме старијих, средњих и новијих времена.

Епска народна књижевност разврстана је по циклусима. Набројте их!

Циклуси су: неисторијски, преткосовски, косовски циклус, циклус песама о Марку Краљевићу, покосовски циклус, циклус песама о хајдуцима и ускоцима, циклус песама о ослобођењу Србије и Црне Горе.

За које песме косовског циклуса знате?

Песме косовског циклуса су: Кнежева вечера, Косовка девојка, Смрт мајке Југовића, Цар Лазар и царица Милица...

Наговештавам да ћемо на часу посебну пажњу посветити анализи народне песми Смрт мајке Југовића – дакле, истичем наставну јединицу и исту исписујем на табли.

Главни део часа

Користећи монолошку методу предочавам низ података. Године 1389. на Косову се одиграла битка између српске и турске војске. Турски султан Мурат је убијен, а српски кнез Лазар заробљен, а потом погубљен. Оружани пораз од јачег и спремнијег освајача оставио је велике и дуге последице у историји нашег народа. Песме преткосовског, косовског и покосовског циклуса су опевале овај догађај. Смрт мајке Југовића једна је од најпознатијих и најомиљенијих песама косовске тематике изразито баладичног тона и високе уметничке вредности.

Ученици ће чути репродукцију песме са Звучне читанке.

Своје усмено излагање допуњујем следећим:

Вук Караџић је песму добио од Лукијана Мушицког. У песми се не појављује слово Х јер га је у азбуку унео тек 1836. године.

Ове податке, као и евентуалне непознате речи које су ученици запазили слушајући репродукцију песме, бележим на табли.

Упућујем ученике да сами прочитају песму – истраживачко читање. Након краће, психолошке паузе водим их кроз анализу песме.

Какви су ваши утисци о песми? Која је тема песме?

Мајчино срце није издржало велики бол за изгубљеним синовима – или: Мајчино срце је препукло од жалости за изгубљеним синовима.

Дакле, главна личност у овој песми свакако је мајка! Наведите њене особине!

Она је храбра, чврста, постојана... Велика, добра и нежна мајка, достојанствена у свом болу и својој несрећи.

Тему песме и особине мајке бележим на табли.

Мајчин бол и њена смрт приказани су кроз песничке слике. Колико их је?

У песми уочавамо четири песничке слике.

Пронађимо их и поткрепимо стиховима!

Прва је када мајка долази на Косово где затиче мртве своје синове и мужа – први налет бола срце је издржало.

„Она лети над Косово равно,
мртви нађе девет Југовића
и десетог стар- Југа Богдана,
и више њи девет бојни копља,
на копљима девет соколова,
око копља девет добри коња,
а поред њи девет љути лава,
тад завришта девет добри коња,
и залаја девет љути лава,
и закликта девет соколова;
и ту мајка тврда срца била,
да од срца сузе не пустила,
већ узима девет добри коња,
и узима девет љути лава,
и узима девет соколова,
пак се врати двору бијеломе.“

Друга песничка слика представља мајчин повратак кући – призор сусрета са снахама – и овај, сада још јачи напад туге и бола, срце такође издржава.

„Далеко је снае угледале,
мало ближе пред њу ишетале:
закукало девет сиротица,
завриштало девет добри коња,
залајало девет љути лава,
закликтало девет соколова;
и ту мајка тврда срца била,
Да од срца сузе не пустила.“

Трећа песничка слика описује негодовање       Дамјановог зеленка који је завриштао – и трећи пут жалосна мајка издржава удар бола и очаја.

„Кад је било ноћи у поноћи,
ал' завришта Дамјанов зеленко;
пита мајка Дамјанове љубе:
-Снао моја, љубо Дамјанова,
што нам вришти Дамјанов зеленко?
Ал' је гладан шенице бјелице,
али  жедан воде са Звечана?
Проговара љуба Дамјанова:
-Свекрвице, мајко Дамјанова,
нит' је гладан шенице бјелице,
нити жедан воде са Звечана,
већ је њега Дамјан научио
до поноћи ситну зоб зобати,
од поноћи на друм путовати;
пак он жали свога господара
што га није на себи донио!
И ту мајка тврда срца била,
да од срца сузе не пустила.“

У последњој, четвртој, слици гавранови носе руку Дамјанову – бол је постао непребол: срце је препукло од жалости.

„Кад ујутру данак освануо,                                 али лете два врана гаврана:
крвава им  крила до рамена,
на кљунове бјела пена тргла;
они носе руку од јунака,
и на руци бурма позлаћена,
бацају је у криоце мајци.
Узе руку Југовића мајка,
окретала, превртала с њоме,
па дозивље љубу Дамјанову:
-Снао моја, љубо Дамјанова,
би л' познала чија ј' ово рука?
Проговара љуба Дамјанова:
-Свекрвице, мајко Дамјанова,
ово ј' рука нашега Дамјана,
јера бурму ја познајем, мајко,
бурма са мном на вјенчању била.
Узе мајка руку Дамјанову,
окретала, превртала с њоме,
пак је руци тијо бесједила:
-Моја руко, зелена јабуко,
гдје си расла, гдје л' си устргнута!
А расла си на криоцу моме,
устргнута на Косову равном!
Ал ту мајка одољет не могла,
препуче јој срце од жалости
за својије девет Југовића
и десетим старим-Јуом Богданом.“

Све песничке слике уредно бележим на табли.

Које стилско изражајно средство представљају овако поређане песничке слике?

Овако поређане слике чине градацију. Градација је стилска фигура, песнички израз, у којој се слике поступно ређају по јачини доживљавања, од најслабије до најјаче или обрнуто.

Која стилска средства проналазимо даље?

Можемо пронаћи (сталне) епитете. То су: мили бог, чудо велико, очи соколове, бијела крила, шеница бјелица, бојна копља, бијели двори, врани гаврани, бурма позлаћена... Имамо и стални број -девет- један од чешћих који се појављује у народним песмама.

Које фигуре још запажате?

Хиперболу. У стиховима: „...бог јој дао очи соколове/ и бијела крила лабудова...“

Које је стилско средство представљено стиховима: „Моја руко, зелена јабуко,/ гдје си расла, гдје л си устргнута“?

То је апострофа. Апострофа је стилска фигура којом се аутор обраћа мртвој природи, предметима, појавама, одсутним лицима...

Све фигуре записујем на табли. Уколико је потребно ученици ће записати дефиницију градације и апострофе.

Која би била порука (идеја) песме?

Порука песме је: Велико је срце сваке мајке, али је и веома лако рањиво.

Какав је стих у песми?

Песма је испевана у класичном десетерцу, без риме.

Завршни део часа

Резимирамо дотад речено!

Ком циклусу припада песма Смрт мајке Југовића?

То је народна епска песма, косовског циклуса, коју је Вук добио од Лукијана Мушицког. Записао ју је без слова Х, јер је то слово увео у азбуку тек 1836. године.

Која је тема ове песме?

Песма говори о мајци која је изгубила свих својих девет синова и мужа у боју на Косову. Говори о њеном достојанственом држању, борби да не оплакује своје јунаке, јер је то срамота. Али, њено срце ипак не може да издржи толику жалост и на крају ће препући.

Како су конципиране песничке слике?

Песничке слике поређане су по јачини и заједно представљају градацију; стилско средство којим се на сликовит начин приказује смрт мајке. Поред градације заступљени су и епитети, стални број, хипербола, апострофа.

Реците поруку песме!

Велико је срце сваке мајке, али је и веома лако рањиво.

А какав је стих?

Класичан десетерац, без риме.

Задајем домаћи задатак!

 Ученици треба да напишу састав Лик мајке Југовића (дајем краће инструкције за писање рада).

Напреднијим ученицима додајем и истраживачки задатак! Они ће се потрудити да пронађу имена девет Југовића. (Њихова имена су Бошко, Дамјан, Митар, Момир, Ненад, Никола, Петар, Војин и Стјепан.)

Уколико то време дозволи неко од ученика може да прочита песму још једном.

На самом крају, изражавам наду да је ова песма била занимљива и да је довољан разлог да прочитају и остале из овог циклуса. Захваљујем се ученицима!