Речници савременог српског језика
Речник САНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика
Ово је највећи описни речник савременог српског језика – у њему је за сада обрађено више од 200 хиљада речи из књижевног и народног језика. Последња обрађена реч је глагол очарати. Издавач Речника српскохрватског књижевног и народног језика је Институт за српски језик Српске академије наука и уметности. До сада је објављено 18 томова овог речника: прва књига објављена је 1959. године, а осамнаеста 2010. године. Претпоставља се да ће Речник САНУ када буде био завршен имати око 30 томова и око пола милиона речи. Речници који имају више од десет томова у српској лексикографији називају се тезауруси.
Речник Матице српске И-ВИ: Речник српскохрватскога књижевног језика
Речник Матице српске састоји се од 6 томова: прва књига објављена је 1967, а шеста 1976. године. Први и други том овог речника објавиле су заједно Матица српска и Матица хрватска, а остале томове (од трећег до шестог) издала је Матица српска. Овај речник спада у речнике средњег обима, а у њему је обрађено око 150 хиљада речи из савременог српског књижевног језика.
РСЈ: Речник српскога језика
Ово је једнотомни речник српског језика који је издала Матица српска 2007. године. Настао је скраћивањем Речника Матице српске и у њему је обрађено око 85 хиљада речи. Лексикографи су се стварајући овај речник ослањали на РМС, али су тежили ка томе да у речник унесу и нову лексику (будући да је последњи том РМС објављен 1976, а РСЈ 2007. године). Овај речник је најсавременији речник српскога језика.
Мирослав Николић – Обратни речник српскога језика (2000)
У овом речнику лексеме су поређане на неуобичајен начин. Наиме, уместо да су прво дате оне речи које почињу словом А, у овом речнику се најпре наводе оне које се завршавају словом А. Дакле, речи у овом речнику су уазбучене почевши од финалног слова. Овај речник веома је значајан за творбу речи, јер се у њему лако може доћи до лексема које имају исти завршетак.
Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић – Асоцијативни речник српскога језика (2005)
У Асоцијативном речнику српскога језика лексеме су организоване и пописане од стимулуса ка реакцији. Наиме, користећи асоцијативне тестове, аутори речника су пркупили 800 различитих асоцијација на 600 задатих лексема-стимулуса. 2011. године објављен је и Обратни асоцијативни речник српскога језика у којем су вербалне асоцијације поређане од реакције ка стимулусу, дакле супротно од онога како су дате у Асоцијативном речнику (2005). Ови асоцијативни речници могу се користити у проучавању стереотипа, у компаративним семантичким истраживањима, а значајна су и за енолингвистичка, социолингвистичка, психолингвистичка, културолошка и др. истраживања.
Уколико не разумемо неку реч из страног језика, потражићемо је у неком од речника страних речи:
Абдулах Шкаљић – Турцизми у српскохрватском језику (1966);
Милан Вујаклија – Лексикон страних речи и израза (1991);
Вера Васић, Твртко Прћић, Гордана Најгебауер – До yоу спеак англосрпски? Речник новијих англицизама (2001);
Братољуб Клаић – Рјечник страних ријечи (1968);
Иван Клајн и Милан Шипка – Велики речник страних речи и израза (2006).
Када нас занима порекло неке речи, користићемо Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика (1971– 1974) Петра Скока.
У тумачењу фразеологизма помоћи ће нам Фразеолошки рјечник хрватскога или српскога језика Јосипа Матешића или Фразеолошки речник српског језика Ђорђа Оташевића.
Уколико се бавимо творбеним питањима српскога језика, користићемо Обратни речник српскога језика или Семантичко-деривациони речник.
Ако тражимо синониме одређене речи, наћи ћемо их у речнику синонима Миодрага Лалевића (Синоними и сродне речи српскохрватског језика).
Заинтересује ли нас нека нова реч, можемо је потражити у неком од речника нових речи:
Јован Ћирилов – Нови речник нових речи (1991);
Иван Клајн – Речник нових речи (1992);
Ђорђе Оташевић – Речник нових и незабележених речи (1999).
У откривању значења неких жаргонизама, може нам помоћи нпр. Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сличних речи и израза Драгослава Андрића.
Поменути речници представљају основни корпус за лексиколошка истраживања. У зависности од тога који нас лексички слој занима, можемо користити неки од наведених речника.
Литература:
Драгићевић, Р. (2007). О Једнотомнику и поводом њега, Речник српског језика, Нови Сад: Матица српска, 2007. Књижевност и језик, ЛИВ 3-4, стр. 407-412.
Драгићевић, Р. (2009). Предавања у оквиру предмета Увод у лексикографију. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду.
Драгићевић, Р. (2010). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
No comments:
Post a Comment